neke sasvim obicne misli

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

 

I opet sam porekla sve. I opet sam shvatila da te volim. I opet su krenule suze,ali nisam im dozvolila da teku. Zaustavila sam se i rekla:“Bice sve u redu“... I samim tim sto sam porekla da mi se svidjas sam ti stavila do znanja da te zapravo volim. I opet mogu da budem predmet tvog ismejavanja,kad god zazelis. Ali osetila sam neku nesigurnost u tebi kada sam rekla da si bio greska,i videla sam da ti je tesko.Bar se nadam da je bilo tako.I znam,jednog dana ce sve biti u redu,tog dana recices mi da ti je stalo.Procice jos neko vreme,mozda par dana,nedelja,meseci,ili cak godina,ali ce doci taj dan. Znam...A u medjuvremenu cu imati neku ljubav,vise ljubavi.Volecu ih,znam...Bicu srecna. Promenicu ponovo boju kose,ponasanje,navike. Promenicu i prijatlje,upoznacu ljude,mnogo ljudi koji ce mi znaciti i imati uticaj na moj zivot,kao sto si ti imao.Otici cu u drugi grad,vratiti se,putovati po svetu.Bicu srecna. A onda cu opet doci tu,na to mesto gde ces me cekati. I ti ces voleti druge,volece i one tebe. Promenices se,Ici ces svojim putem,ali tog dana bices na tom mestu.Vraticemo se,i zivecemo trenutke za koje kao mali nismo imali snage,i hrabrosti da pridjemo jedno drugom,bojeci se da cemo biti odbijeni,da cemo izgubiti jedno drugo.Tog dana cu ti reci:“Volela sam te ceo zivot i jos te volim.“

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

 

Volela sam te. Volela sam tvoji kosu.

Volela sam tvoje oci, koje su me ubijale,ali i cinile srecnom.

Volela sam tvoje lice, jer je bilo tvoje.

 Volela sam tvoja usta, zelela sam ih. Htela sam da budu samo moja. Da im pruzim sve ono sto znam, da osete  strast koju osecam prema tebi.

Volela sam tvoj osmeh i belinu tvojih zuba.

Volela sam tvoje telo,zelela sam ga.Htela sam mu pruziti svu negu,ljubav i strast koju zasluzuje.Ne,htela sam da udje u mene,da budem deo tvog tela,da budem samo tvoja.

Volela sam tvoje sake,velike,savrsene. Zelela sam da budem samo njihova.Da me imaju,zauvek,da rade sa mnom sta im je volja.

Htela sam da me iskoristis do granice mog bola,da radis sa mnom sve sto zelis,da i ja budem rob,da i ja budem bez ponosa,kao sto uvek biva sa onima koji vole.

Volela sam tvoj osmeh.Tvoj poluosmeh koji je cinio da osecam tu bolnu srecu.Gadjao me je strelama,i nikada,ali nikada nije promasio metu. Moj srcani misic je sada navikao na udarce,da ne moze bez njih. Pulsira i salje bol u svaku venu,svaku celiju moga tela.

 Volela sam tvoje oci,telo,usta,ruke... Zelela sam da ispunim svaki tvoj hir,da budem tvoja.Volela sam te…cekala. I volim i cekacu,sve dok ne ode i poslednja kap moje krvi u kojoj se nalazis.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

 

William Wordsworth - Sjaj u travi

Sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti...
Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava,
zaboravimo da smo se voleli,
da smo se svađali, da smo bili krivi..
Požurimo, s danima i danima što će doći,
možda ćemo se naći jedanput
na malom vrhu života i neizrečene tajne
hteti jedno drugom da kažemo,
al`proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci,
jedan skrenuti pogled biće sve što ćemo jedno drugom moći dati...
Zaboraviću oči i neću posmatrati zvezde
koje me na tebe neobično podsećaju...
ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti al` ljubićeš zato što će te
nešto na toj ženi podsećati na mene..
bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti koje ću se sećati...
Osetiću tugu jer sam tebe volela, biće to ironija tuge...
nestaće sjaj u travi, nestaće veličanstvenost sveta...
Ostaće bleda slika onog što je prošlo...

 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Ljubav boli...Jesu li vam reklli to?Ne,ne secate se...jedino sto se secate bilo je,,Ljubav je nesto najlepse sto vam se moze desiti.Ona je sveta,platonska,vecna,ali i strastvena"da,ja sam to slusala...ali nikada mi niko nije rekao da ljubav ovoliko boli,da ljubav su suze,i da nije sveta...vecna moze biti,ali samo sa moje strane,samo da jos vise boli.Moze biti i i platonska.U mom slucaju jeste.I naravno,strastvena.Svakako jeste,svima,pa i meni.Ali ljubav se pre svega radja iz nekog prijateljstva.Prvi ide strepnja,koja i predstavlja pocetni znak ljubavi,zatim se radja ljubav i na kraju,kao olicenje ljubavi dolazi strast.Ali i ta strast je nesto sveto.Znate ono kada je tu,blizu vas,ne znate gde se nalazite,zelite ga,cak ga i sanjate,imate erotske misli.To je sve strast.Bar bih ja to nazvala strascu.

Pogleda vas,da vam nadu.A onda ode,nema ga.U stvari interesovanja mu se menjaju,danas sam ja,sutra ona,prekosutra ona treca.Ili mozda cak i nije tako,ali izgleda da je tako,ili mi samo zelimo da nije tako.

Ljubav zaista boli.Ne znam zasto su nam pricali da cekamo princa na belom konju.On jednostavno ne postoji.Ali ne,ja ne cekam princa na belom konju,ja cekam NJEGA.On je daleko od bajke,on nije savrsen,nemamo cak ni ista interesovanja,nije ni romantican,nije ni prelep,ali je jednostavno ON.I bas zato on je deo mene.I uvek ce i biti.Sad mislite:,,Sta lupeta ova klinka?Ma ona ni ne zna za ljubav.Tek joj je 16 godina.Koja patetika!!!Uzas"Ali verujete mi,zaista,volim ga.I da,jesam pateticna,slazem se.Ali tako se i osecam.Nemojte me shvatiti pogresno.Nisam rekla da mi zivot nema smisao.Zivot je lep u svoj njegovoj raznolikosti.Samo kazem da je ta najvaznija "raznolikost" upavo ON.

Ali nije on kriv.Zapravo,ja sam.Nemam hrabrosti.On ne zna da je deo mene.Ne zna cak ni da mi znaci.Nikada nece ni saznati.I moj glupi ponos:"Necu da se ponizavam.Ma ko je on?!?On ce meni da kaze NE!"Pa sta?Neka kaze.nista se nece desiti,barem cu znati na cemu sam.Nece vise ovoliko boleti.Mozda i hoce,ali cu znati zasto.

 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Zasto?Zasto bas ti? Ne razumem,ni sebe,ni tebe,ni ljubav. Ne znam da sam i tebi ja ili neka druga... Znam samo da si meni ti. Uvek.Kad god odem,vratim se na pocetnu stanicu, vratim se na tebe. Ne znam zasto je tako.Ali sve se svodi na kraju na pocetak. Na taj savrseni pocetak koji nikada ne moze da se ponovi. Nikada nece biti bas taj pocetak. Uvek ce biti drugacije. I ti si pocetak...mog zivota,mene. Ja sam tezila boljim,vecim,vrednijim,samo zbog tebe. I mozda sam i ja tebi pocetak,mozda samo stanica usput, a mozda i kraj. Ne znam,nista ne znam. Znam samo da si prvi,i uvek ces i biti.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

      Juri je. Poigrava se njom. Ona bezi,svaki delic svoje snage daje da spase svoj zivot. A on,on se samo igra. Pas,najbolji covekov prijatelj,prva zivotinja koja je pripitomljena,srasla je sa ljudskim nacinom zivota i poigrava se tudjim zivotima. On mase repicem,uhvatio ju je za krilo,jedinu stvar koja zapravo pruza ptici slobodu i zivot. Pustio ju je,jer ona se bori do kraja,do iznemoglosti. Deca u skolskom dvoristu gledaju,neki se smeju,neki navijaju za psa,neki za vranu,neki su uplaseni,ali niko ne cini nista,ne pomaze joj.Nama,nama je to samo zabava, nesto zanimljivo sto se desilo tog dana, a njoj,njoj je to zivot. Sad joj je povredio i nozicu,ali on nece da je pojede,ne nije gladan. Hteo bi samo da se igra,jer misli da je takav nacin igre zanimljiv,jer tako je ucen. Zivi sa ljudima. Ali dolaze druge vrane u pomoc,napadaju psa u letu. Mala povredjena vrana uspeva da pobegne,ali sustize je i ona opet bezi i tako u nedogled. I ja sam jebena kukavica,nista nisam uradila. Samo sam stajala i gledala. Jesam,navijala sam za vranu,ali nista nisam uradila,nista.I ne znam sta je bilo,da li ju je uhvatio ili je uspela da pobegne. I bilo joj je povredjeno krilo i nije mogla vise da leti,ali koga to zanima. I jos jedan dokaz da je covek nesto najplemenitije,ali i najsurovije na ovoj planeti,pre bih rekla najsurovije. I pas,kao covekov najbolji prijatelj,poprima njegove karakteristike,njegova razmisljanja i ubija. Ali ne zbog potrebe za hranom,vec iz zadovoljstva. Da,i covek kao bice kome je Bog dao slobodu za izgradnju licnosti,ali i najvecu odgovornost,i da moze na neki nacin biti posrednik izmedju Boga i zemlje,ako mogu tako da se izrazim,unistava. SVE VISE I VISE,dok polako ne istrebi sve sto mu je Bog dao. Jer ako se tako ophodi prema Zemlji,pokazuje da mu ne treba nista sto je Bog stvorio,unistava Bozje umetnicko delo. I unistava sebe. Ne samo sebe vec Zemlju i sve stanovnike Zemlje.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.