neke sasvim obicne misli

      Juri je. Poigrava se njom. Ona bezi,svaki delic svoje snage daje da spase svoj zivot. A on,on se samo igra. Pas,najbolji covekov prijatelj,prva zivotinja koja je pripitomljena,srasla je sa ljudskim nacinom zivota i poigrava se tudjim zivotima. On mase repicem,uhvatio ju je za krilo,jedinu stvar koja zapravo pruza ptici slobodu i zivot. Pustio ju je,jer ona se bori do kraja,do iznemoglosti. Deca u skolskom dvoristu gledaju,neki se smeju,neki navijaju za psa,neki za vranu,neki su uplaseni,ali niko ne cini nista,ne pomaze joj.Nama,nama je to samo zabava, nesto zanimljivo sto se desilo tog dana, a njoj,njoj je to zivot. Sad joj je povredio i nozicu,ali on nece da je pojede,ne nije gladan. Hteo bi samo da se igra,jer misli da je takav nacin igre zanimljiv,jer tako je ucen. Zivi sa ljudima. Ali dolaze druge vrane u pomoc,napadaju psa u letu. Mala povredjena vrana uspeva da pobegne,ali sustize je i ona opet bezi i tako u nedogled. I ja sam jebena kukavica,nista nisam uradila. Samo sam stajala i gledala. Jesam,navijala sam za vranu,ali nista nisam uradila,nista.I ne znam sta je bilo,da li ju je uhvatio ili je uspela da pobegne. I bilo joj je povredjeno krilo i nije mogla vise da leti,ali koga to zanima. I jos jedan dokaz da je covek nesto najplemenitije,ali i najsurovije na ovoj planeti,pre bih rekla najsurovije. I pas,kao covekov najbolji prijatelj,poprima njegove karakteristike,njegova razmisljanja i ubija. Ali ne zbog potrebe za hranom,vec iz zadovoljstva. Da,i covek kao bice kome je Bog dao slobodu za izgradnju licnosti,ali i najvecu odgovornost,i da moze na neki nacin biti posrednik izmedju Boga i zemlje,ako mogu tako da se izrazim,unistava. SVE VISE I VISE,dok polako ne istrebi sve sto mu je Bog dao. Jer ako se tako ophodi prema Zemlji,pokazuje da mu ne treba nista sto je Bog stvorio,unistava Bozje umetnicko delo. I unistava sebe. Ne samo sebe vec Zemlju i sve stanovnike Zemlje.