Partija saha
Pitam se zasto pisem...tebi...uvek tebi...I sada kada sam resila da nastavim,da idem dalje,opet pisem tebi. Nikada neces procitati ove reci, znam...Ali bice izgovorene, napisane, urezane u moje srce, upucene tebi. Radila sam sve, sve sto je bilo u mojoj moci da budem nesto sto ces voleti, ali pogresila sam. Ne, ne bojim se ja da me neces voleti. Zivot je partija saha u kojoj ima zrtava, ali na kraju uvek ostaje jedan kralj, beli ili crni, zavisi od nas samih. I zato,uvek postoji nada. Ali nikada covek ne treba raditi ono sto ne zeli, samo da bi udovoljio drugome, jer covek nije objekat, covek je covek. Ne moze podneti da ga neko poseduje, potpuno, i to je moja greska. Odatle i dolazi bol. Nije trebalo da dozvolim da zelim da budem nesto sto nisam. I zato sada urezujem duboko u moje srce da cu ziveti po pravilima svojim i uvek cu osecati nesto prema tebi i odigracu tu partiju saha do kraja. Ako pobedi beli, i budemo ono sto trebamo biti, ono sto je sudjeno, bicu srecna. A, ako pobedi crni, I bude ono sto treba biti, ostace mali oziljak onog lepog, najlepseg sto sam mogla sacuvati o tebi i pocecu novu partiju saha, nadajuci se da ce tada bobediti beli, kao sto se i uvek nadam. Jer, jednoga dana, mora pobediti svetlost.