Igrajmo se
Hajde da se igramo... Samo jos ovaj put. Igrajmo se izgubljenoh stvari. Igrajmo se tajni. Igrajmo se kao deca. Ti i ja. Samo mi i nasa igra. Ja cu cutati, i tada ces otkriti tajnu. Ti, nemoj nista reci, samo se igraj. A ja cu cutati. Nadji kljuc. Otvori vrata koja niko do sada nije otvorio. Nemoj nista reci. Ja cu cutati. Udji tamo gde niko nije usao. Igrajmo se pikada. Gadjaj strelama tamo gde niko nije pogodio. Ja cu cutati,a ti se igraj. Igrajmo se, kao deca. Samo nemoj nista reci. Samo se igraj, kao sto znas, kao sto si uvek umeo. Nestani i ja cu se i dalje igrati. Bice to igra izgubljenih stvari. A, ja cu cutati, kao sto sam uvek i cutala, kao sto znam. Igrajmo se, samo jos ovaj put. Igrajmo se zaborava. Ja cu zaboraviti, u tisini. Cutacu, jer ja to najbolje znam. Igrajmo se, poslednji put. Recicu ti tajnu, i to ce biti kraj nase igre, kao sto se igra inace i zavrsava kada nema vise svoj cilj. Ti samo cuti, a ja cu se igrati. Nemoj mi reci tajnu, samo cuti jer sada odlazim, nisam vise devojcica. Sada je tajna otkrivena i ukaljana recima, prvo moja, sada samo tvoja. Ti samo cuti, ali ja se vise necu igrati. Cutanje ce biti dugo, jer moraces sam da se igras sa stvarima koje sam ostavila za sobom. Jedna bolna tajna, jedno malo srculence jedne male devojcice i puno oziljaka. Ali procice. Igraj se zaborava i veruj mi, procice.