neke sasvim obicne misli

       Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci...Ali ih nikada ne izgovaram jer se plasim...Necu da unistim svoj san, Necu! Hocu da svako vece letim sa tobom do zvezda,da me cvrsto drzis,kao da nam je to poslednji susret. Hocu da me strasno ljubis,kao sto to cinis svako vece. Hocu da cutimo. Zajedno...ti i ja. Hocu da me volis kao sto me volis svake noci. Hocu...hocu da dodirnem tvoje sake. I uporedjujem koiko su vece od mojih. Hocu da mi prstima mrsis kosu. Hosu da te volim,kao sto te volim svake noci,bez ljubomore,bez sujete,iako znam da ces ujutru otici.Ceznem da ti kazem...sve,sve sto osecam.Zelim da se proderem najglasnije sto mogu i kazem da te volim. Ali cutanje je jace od mene. Jedino mozes saznati ako se duboko zagledas u mje oci. Mozes me pitati koga volim. A ja,ja cu ti reci:“njega...mozes ga videti upravo sada,u mojim ocima“